Džon Raskin

Koja tajna se krije iza kratkotrajnog braka Džona Raskina koji se raspao jer nije bilo seksa, skoro čitav vek „kopka“ obožavaoce ovog velikog umetnika, arhitekte, pesnika i političkog mislioca viktorijanskog doba. Kada je 10. aprila 1848. Raskin konačno dočekao prvu bračnu noć sa Efi Grej, devojkom kojoj se udvarao preko divnih pisama, nešto je opasno krenulo nizbrdo.Ovom temom baviće se igrani film „Efi“ prema scenariju Eme Tompson sa Keri Maligan i Gregom Vajzom u glavnim ulogama. Zajedno sa novom knjigom Roberta Hjuisona, stručnjaka za Raskina, film će

pokušati da razjasni spekulacije koje su okruživale seksualni život čoveka često nazivanog „najvećim viktorijancem“. „Bračna noć je svakako bila propast“, kaže Hjuison, autor knjige „Raskin o Veneciji“. „Mladenci su nakon toga shvatili da su napravili grešku i dogovorili su se da odlože ’konzumaciju’ braka“. Popularna tvrdnja da je mladoženja bio zgrožen prizorom pubičnih dlačica svoje mlade koju je prvi put nagovestila Raskinov biograf Meri Lutjens, potpuna je zabluda, smatra Hjuison.



„Čitav taj nonsens vezan za pubične dlačice je poput velikog zida koji sprečava ljude da razumeju Raskina“, kaže on. „Iritiraju me neka nagađanja da on nije znao kako žene izgledaju. To je besmislica“.


Džon Raskin (1819-1900) je počeo da piše već u 15. godini. Tokom 1836. i 1837. napisao je „Poeziju arhitekture“, a šest godina kasnije anonimno je objavio prvi od pet tomova dela „Moderni slikari“. Tako je, u dvadeset trećoj godini, postao jedan od najvažnijih likovnih kritičara Engleske. Ipak, sva ova dostignuća često su svođena na jednu noć fijaska u spavaćoj sobi.


Budući da razvod tada nije bio dozvoljen, Hjusion ističe da je Raskinova zvanična tvrdnja o „neizlečivoj impotenciji“ bila jedini siguran način da se rastane sa Grejovom.


U pismu svojim roditeljima Efi je tvrdila da je njena „ličnost“ (misleći pri tom na telo) odurna njenom suprugu. „Navodio je razne razloge - mržnju prema deci, verske motive, želju da očuva moju lepotu - a onda mi je konačno rekao svoj pravi razlog... Zamišljao je da su žene drugačije od onoga što je video na meni i zato me nije učinio svojom suprugom jer mu je prve bračne noći 10. aprila moja persona bila odvratna“.


Tokom procesa poništenja braka Raskin je dao sledeću izjavu: „Možda će zvučati čudno što sam mogao da se uzdržim sa ženom koju većina smatra privlačnom. Ali iako je njeno lice lepo, njena ličnost nije stvorena da izazove strast. Naprotiv, bilo je izvesnih okolnosti u njenoj personi koje su potpuno ometajuće“.


Glumac Greg Vajz misli da je Raskinova bračna noć odraz univerzalnog problema - raskoraka između idealizovane slike i realnosti. „Na isti način na koji su muškarci danas bombardovani slikama onoga kako treba da izgleda idealna žena, tako je i Raskinu posle nametnutog ideala prerafaelita sve drugo bilo razočaranje. A pravi život podrazumeva i bore i neprijatne mirise.“


I dok Raskinova privatna reputacija i dalje zbunjuje mnoge, njegov uticaj kao mislioca je vrlo jasan. On je skovao nekoliko arhitektonskih i književnih termina i inspirisao je školu neogotske arhitekture, a njegova dela prevedena su na francuski zahvaljujući Marselu Prustu, koji mu se divio.


Do kraja pedesetih godina 19. veka Raskin je razvio teorije o društvenoj pravdi koje su ugrađene u Laburističku stranku i napisao je niz pamfleta posvećenih radnicima u Engleskoj.


Kada mu je otac preminuo, odrekao se većeg dela nasledstva tvrdeći da ne može da bude bogati socijalista.


Druga kobna veza

Raskin je 1858. godine upoznao desetogodišnju Rouz la Tuš u koju se odmah zaljubio, ali joj se nije otvoreno udvarao sve dok nije napunila 18. Njeni roditelji su bili zabrinuti zbog udvaračeve reputacije i tražili su savet od njegove prve supruge. Efi je Raskina opisala kao velikog tlačitelja i veridba sa Rouz je konačno raskinuta 1872.
Rouz je preminula tri godine kasnije i svi ti tragični događaji prouzrokovali su kod Raskina napade depresije i mentalne bolesti. Patio je od brojnih nervnih slomova i deliričnih vizija.
Koliko je poznato, Raskin nije posle toga imao drugih romantičnih ni seksualnih veza.


Efi Grej: Simbol lepote i plodnosti
Dok je bila u braku sa Raskinom, Efi je pozirala Džonu Mileju za jednu sliku i tad se zbližila s njim. Uz pomoć uticajnih prijatelja Efi je uspela da 1854. poništi brak, a već 1855. udala se za Mileja i rodila mu osmoro dece. Njen lik je ostao zabeležen na mnogim umetnikovim platnima, između ostalih i na slici „Zaključen mir“ (1856) na kojoj je prikazana kao ikona lepote i plodnosti.