Tamara de Lampicka

Slikarka Tamara de Lempicka rođena je 1898. u Moskvi kao Tamara Gurvik-Gorska, od majke Poljakinje i oca Rusa. Kao tinejdžerka zaljubila se u slike italijanske renesanse, a baba po majci učila ju je da misli o sebi kao o izuzetnoj ličnosti. Advokata Tadeuša Lempickog upoznala je 1912. godine, udala se posle četiri godine i sa njim dobila ćerku Kizet. U Sankt Peterburgu su živeli u izobilju, dok nisu emigrirali u Pariz, bežeći od boljševičke revolucije. Bez novca, Tamara ide na časove kod slikara Morisa Denija i Andrea Lota, ubrzo postaje slavna i slikanjem zarađuje za život. U vreme kada je Pariz bio svetska umetnička prestonica, postaje portretista mondenskog društva u kojem se kreće i dobija sve veći broj narudžbina od evropskih bogataša. Često je bila u društvu pisaca Žana Koktoa, Kolet, Džemsa Džojsa, a bila je prijateljica i sa Isidorom Dankan.
Imidž za uspeh
Pod uticajem kubizma, stvorila je prepoznatljiv stil koji je bio i ključ njenog uspeha - masivne žene, bez izraza, nage ili u haljinama, savršeno našminkane. De Lempicka je brižljivo gradila imidž, koristeći ga kao oruđe za uspeh. Fotografije u boji večernjih provoda u visokom društvu koje je organizovala često su se pojavljivale u magazinima. Uz sve veći broj narudžbina, umetnica slika više od 100 portreta u svom najplodnijem periodu od 1924. do 1934. Novac i njeno mesto u društvu su, čini se, za Tamaru uvek bili važniji od njene umetnosti. „Kada moja ruka bude prekrivena draguljima od zgloba do ramena, tada ću prestati da slikam", govorila je.
Veličanstveni aktovi 20. veka
Sliku Lepa Rafaela magazin Sandej tajms okarakterisao je kao jedan od najveličanstvenijih aktova 20. veka. Devojku, koja je prikazana na slici, Tamara je videla na ulici i prišla joj rečima: „Gospođice, ja sam slikarka. Želela bih da mi pozirate. Da li prihvatate?" Oslovljena devojka, Rafaela, bila je toliko zbunjena da je na licu mesta odgovorila potvrdno. Naravno, slikarka je od devojke tražila da pozira naga - svukla ju je u svom studiju i postavila na sofu. Poziranje, ali i afera trajali su preko godinu dana. Jednom drugom prilikom, u pozorištu je prišla jednoj ženi uz objašnjenje da trenutno radi na jednoj velikoj slici sa pet aktova, ali da joj nedostaje peti, a to je upravo ona. Dama je ponudu bez oklevanja prihvatila, uz zahtev da njen identitet ostane skriven. Nakon tronedeljnog poziranja, na rastanku joj je rekla: „Ja poznajem i divim se vašem radu", i zauvek nestala.
Volela je i muškarce i žene
Umetnica je koristila starije muškarce kao saputnike u društvu. Spavala je sa mladim i zgodnim muškarcima, ljubila se sa momcima iz radničke klase jedne noći, a već naredne sa ženom. Njeno prvo lezbejsko iskustvo bilo je sa bogatom crvenokosom ženom Irom Pero, koja joj je pozirala i vodila je u Italiju, plaćajući joj sve troškove. Pored toga što je otkrila slike Botičelija i Mesine, Tamara je u Italiji prisustvovala i lezbejskim žurkama. Na jednom takvom okupljanju, sa ukusom je aranžirala hranu na telu gole žene i polako pojela svoj ponoćni obrok. De Lempicka je 1933. godine započela aferu sa pevačicom Suzi Solidar i to prijateljstvo trajalo je više decenija. Posle razvoda, svoju desetogodišnju ćerku Kizet šalje u internat i potpuno se posvećuje mondenskom životu i poslu.
Omiljeni umetnik holivudskih zvezda
Godine 1934. De Lempicka se udaje za barona Raula Kufnera, koji je nekada posedovao najveće imanje u Austrougarskoj. Baron je od nje tražio da naslika njegovu tadašnju ljubavnicu, čuvenu andaluzijsku igračicu Nanu de Ereru. Ubrzo posle toga, Tamara postaje njegova žena, a ovaj brak doneo joj je život u izobilju. Emigrirali su u Ameriku 1939. godine i uskoro je Tamara postala omiljeni umetnik holivudskih zvezda. Greta Garbo, Dolores del Rio i Tajron Pauer posećivali su njen studio. Neki od najstrasnijih savremenih kolekcionara njenih slika su Madona i Džek Nikolson. Njen stil uticao je na modne fotografije, a magazin Vog objavio je fotografije inspirisane njenom estetikom. Tamara de Lempicka bila je i dizana u nebo i potcenjivana od strane umetničkih kritičara, ali i dan-danas je popularna zbog svojih izrazito seksualnih art-deko portreta.
Bez priznanja likovnih kritičara
De Lempicka je umrla u snu 1980. godine. Predstava bazirana na njenom životu - Tamara, imala je premijeru u Holivudu 1985. sa Anđelikom Hjuston u glavnoj ulozi. Iako njen rad nije bio javno uvažavan dugi niz godina, nedavno je doživeo nove pohvale. Ironično, upravo za iste one odlike dekadencije i hedonizma zbog kojih su je kritičari '60-ih i '70-ih odbacivali. Ipak, Tamara de Lempicka nikada nije doživela priznanje likovnih kritičara koji su njen stil smatrali minornim, hladnim i površnim. Ne pojavljuje se u knjigama o umetnosti, niti u zbirkama muzeja, osim onog u Nantu, na zapadu Francuske, kojem je zaveštala svoja dela. Kraljevska akademija je nedavno postavkom Tamarinih slika želela da skrene pažnju na umetnicu za koju kažu da je „barometar ženske emancipacije".

Tamara de Lempicka bila je i dizana u nebo i potcenjivana od strane umetničkih kritičara, ali je i dan-danas popularna zbog svojih izrazito seksualnih art-deko portreta. Prisustvovala je brojnim lezbejskim žurkama, a na jednom takvom okupljanju je aranžirala hranu na telu gole žene i polako pojela svoj ponoćni obrok.